PLBiH.ORG: Prije svega želimo da se zahvalimo, što ste pristali na ovaj razgovor za plbih.org. Možete li nam ukratko predstaviti Vaše udruženje. Kad je osnovano, koliko trenutno ima članica?

Žene u crnom su grupa i mreža feminističko-antimilitarističke orijentacije nastala 9. oktobra 1991. kao reakcija na rat i agresiju srpskog režima.
Činimo vidljivim ženski nenasilni otpor, stvaramo prostore za glasove i akcije žena, stvaramo mreže ženske solidarnosti, stvaramo mirovne mreže, koalicije, saveze, zahtevamo suočavanje sa prošlošću “ primenu raznovrsnih metoda tranzicione pravde, organizujemo mirovnu edukaciju, stvaramo alternativnu žensku istoriju, pokrećemo kampanje i zakonodavne inicijative.

Žene u crnom imaju svoju mrežu u sledećim gradovima u Srbiji: Beograd, Novi Sad, Kikinda, Novi Bečej, Sremski Karlovci, Kruševac, Kraljevo, Velika Plana, Leskovac, Vlasotince, Niš, Novi Pazar, Prijepolje, Zrenjanin, Pančevo.

PLBiH.ORG: Koje su trenutne aktivnosti Vašeg udruženja?

Žene u crnom se bave:
- suočavanje sa prošlošću/tranziciona pravda “ feministički pristup
- preteći znaci fundamentalizama “ feministički i demokratski odgovori
- žene, mir, bezbednost “ Rezolucija 1325
- izdavačke aktivnosti
- antimilitarizam, antifašizam...

PLBiH.ORG: Usko surađujete sa udruženjima iz Srebrenice. Kad je počela ta suradnja i koja su to srebrenička udruženja, možete li nam reći više o tome?

Žene u crnom sarađuju sa udruženjima žena iz Srebrenice u Sarajevu i Tuzli. Žene u crnom i žene Srebrenice se viđaju od 1996. godine.
Žene Srebrenice su prvi put došle posle genocida u Srbiju, na Međunarodni skup žena u crnom “ skup međunarodne solidarnosti protiv rata, u Novom Sadu, 2001. godine. Takođe, žene u crnom su organizovale prvo javno slušanje žena Srebrenice u Beogradu 2002. godine.
Sa Udruženjem žena Srebrenice iz Tuzle, žene u crnom održavaju redovne kontakte i uzajamne posete od decembra 2005. Od tada, pa sve do aprila 2007. zajedno sa ženama Srebrenice smo pratile suđenje Škorpionima u Specijalnom sudu u Beogradu i pružale im emotivnu, moralnu i političku podršku. Žene u crnom su na poziv žena Srebrenice više puta išle u Tuzlu i zajedno sa njima učestvovale u protestima svakog 11. u mesecu. Žene u crnom svakog 11. jula idu na komemoraciju u Potočare itd.

PLBiH.ORG: Koliko nam je poznato često održavate proteste i performanse na Trgu Republike u Beogradu, činom susjećanja i solidarnosti sa žrtvama genocida u Srebrebnici. Kako je to vaše javno istupanje prihvaćeno od strane političkih predstavnika u Srbiji?

Na beogradskom Trgu Republike, žene u crnom održavaju komemorativno stajanje povodom godišnjice genocida u Srebrenici kontinuirano od 1996. godine. Žene u crnom na Trg iznose u javnost ono što zvanična politika države Srbije poriče, tako da nismo dobro prihvaćene od strane političkih predstavnika u Srbiji. Takođe smo često predmet napada (fizičkih, verbalnih) od strane nacionalističkih, klerofašističkih organizacija.

PLBiH.ORG: Da li je teško u današnjoj Srbiji govoriti javno o genocidu u Srebrenici, koliko je realno srbijansko društvo spremno priznati da se u Srebrenici desio genocid?

Govoriti o genocidu u Srebrenici u Srbiji je teško jer nema javnog prostora koji je otvoren za to. Jedino o tome govore organizacije za ljudska prava srodne ženama u crnom na svojim konferencijama, seminarima i žene u crnom svakog 10. jula svojim stajanjima na Trgu Republike kao i drugim brojnim aktivnostima.
Srbijansko društvo je podeljeno: jedan deo glorifikuje genocid, drugi deo relativizuje, treći deo poriče. Postoji i jedan manji deo, a to su organizacije civilnog društva koje o govore o genocidu, otvoreno i javno.

PLBiH.ORG: Europski parlament je 15. januara proglasio 11. juli Danom sjećanja na genocid u Srebrenici, koji bi se trebao obilježavat u cjeloj Evropi. Vase misljenje o pomenutoj Rezoluciji?

Rezolucija Evropskog parlamenta je dobra jer treba da bude deo pritiska na vlasti u Srbiji da usvoji pomenutu Rezoluciju. Usvajanje Rezolucije bi bilo neophodno ne samo iz pragmatičnih političkih razloga (integracioni procesi itd) već pre svega, iz moralnih razloga “ priznanja zločina počinjenih u naše ime i uvažavanje dostojanstva žrtava.

PLBiH.ORG: Udruženje «žene u crnom», u suradnji sa drugim nevladinim organizacijama, uputilo je zahtijev Parlamentu Srbije da do 11. Jula bude u Srbiji proglašen Danom sjećanja na genocid u Srebrenici. Očekujete li da će ispuniti Vaš zahtijev?

Mi ćemo nastaviti naše aktivnosti vezane za inicijativu da se 11. juli proglasi Danom sećanja na genocid u Srebrenici, protesti svakog 11. u mesecu, pisanje pisma predsedniku Republike Srbije Borisu Tadiću. Nadamo se da će prihvatiti, jer u protivnom dokazuje da ga ne zanimaju dobrosusedski odnosi, stabilnost i pravedan mir na Balkanu.

PLBiH.ORG.Ukoliko Boris Tadić i Vlada Srbije ne donese odluku o proglašenju Dana sjećanja na Srebrenicu, da li ćete poduzeti korak više kako bi taj dan bio proglašen u Srbiji?

Nastavićemo sa pritiscima “ to je naša moralna obaveza i građanska odgovornost.

PLBiH.ORG: Ima li nešto čega se nismo dotakli, a što bi ste voljeli reći za naše posjetioce web portala plbih.org?

Mir je isuviše važan da bi se prepustio političarima. (Džon Lenon) i zato je građanska neposlušnost, kritična javnost, nenasilni kreativni otpor obaveza civilnog društva u Srbiji i šire. Aktivni otpor patrijarhatu je uslov ženske autonomije i zato ćemo biti uvek neposlušne!

PLBiH.ORG: Na kraju želimo da se zahvalimo na pristanku za ovaj intervju i na izdvojenom vremenu. Želimo Vam svako dobro u budućem radnju i još jednom hvala!

Web portal plbih.org - Patriotska liga BiH