Reporter: Naš plan je da noć provedemo sa borcima prve linije fronta na Žuči. To su borci Prve mehanizovane brigade Oružanih snaga Bosne i Hercegovine. Prije polaska, evo nas ovdje, u Komandi, sa komandantom Enverom Šehovićem. Komandante, šta želite da kažete prije našeg polaska?
Enver Šehović: Želim da vas informišem, da idete medu najhrabrije borce grada Sarajeva, borce Velešića i Pofalića, naselja odakle su potekli ti borci koji su dobrim dijelom spasili grad Sarajevo, pa i Republiku i razbili četničku koncepciju i doktrinu - presijecanje Sarajeva napola. Linija, koliko opasna - vidjećete i sami. A uvjerićete se da je jedna od najvrućih, najoštrijih i najžešćih linija kada je u pitanju odbrana grada Sarajeva. Bezbjednost punu ne može vam niko garantovati. Bog neka vas čuva, sreća neka vas prati!
...
Reporter: Stigli smo na Žuč i ovdje su Zahir Panjeta, komandant Drugog bataljona i njegov zamjenik Fehim Agić Aga. Komandante, da vidimo šta nas može večeras očekivati na Žuči?
Zahir Panjeta: Pa, ja mislim da će vam biti sve jasno kad izađete gore, na liniju. Mislim da je jedinica toliko spremna i sa toliko morala da može da odoli neprijatelju koji je sa druge strane...
Reporter: Očekuje li se neki četnički napad večeras?
Zahir Panjeta: Pa, oni svakodnevno vrše provokacije na naše položaje... Mislim da naši ljudi njima ne odgovaraju. Nemamo potrebe za trošenjem municije... Ali, ako krenu, spremni smo i neće biti problema...
Reporter: A šta bi Aga, zamjenik, mogao da kaže o ovoj liniji gore, o položajima gdje idemo?
Fehim Agić Aga: Mislim da smo prije neki dan pokazali neprijateljskim snagama da ni oklopnim sredstvima ne mogu preći preko Žuči. Ovuda prolaska nema.
...
Zijo Kajmović: Zovem se Zijo Kajmović. Upravo sam obišao liniju, rasporedio stražu. Četnici su odmah tu, u potoku... Bez komandira straže niko živ ne može prići rovovima.
Reporter: Znači, mi sad ne možemo doći do naše straže?
Zijo Kajmović: Možete sa mnom. Ja ću vas odvesti.
Reporter: Zijo, idemo.
Zijo Kajmović (tiho): Idemo u obilazak rovova. Idemo prvo na ove naše najisturenije rovove, koji su najbliži četničkim položajima (pucnji). Bićemo, onako malo, tiši... (Pucnji. Kiša).
Stražar: Lozinka?
Kajmović: "Zolja"!
Stražar: "Zenica"!
Stražar: Dobro je!
Reporter: Dakle, evo, stigli smo... Noć je, mrak je, ja ništa ne vidim. Vidim ovdje neke siluete, pa molim da se predstavite...
Borac na straži: Ja sam Bensar Herić, zvani Beno, mitraljezac. Tu sam, na brdu Žuč od 8. juna, kada smo je uzeli... I ove položaje držimo čvrsto... Neprijatelj nema šanse da prođe...
Reporter: Dolazimo do novih boraca... Kako se zovete?
Borac: Radomir Simišić.
Reporter: Odakle ste?
Radomir Simišić: Od Foče rodom, a živim u Sarajevu. Ostao sam, nikud nisam želio da idem. Jer, ostao sam da branim svoje Sarajevo, da u njemu živim.
Reporter: A do vas je, vaš prijatelj, kako se zove?
Borac: Ja sam Hrvat Fajko, rodom iz Vareša. Inače, ovdje sam, u Sarajevu, završio tehničku školu, fakultet i tu sam bio s poslom. Tako da sam tu zatečen u ovim ratnim neprilikama. I odmah sam se uključio u Oružane snage kao dobrovoljac, još početkom aprila...
Reporter: U rovu ste samo vas dvojica, Srbin i Musliman?
Fajko: Jeste...
Reporter: I zajedno branite Zuč i...
Fajko: Jeste...
Simišić: ... I Sarajevo i našu domovinu..
Fajko: Jeste. Zajedno smo... Inače, skupa jedemo, skupa smo, družimo se. I patriote smo naše domovine i želimo da ona bude jedinstvena, srećna i suverena... (pucnji).
Simišić: Zajedno smo bili i zajedno hoćemo i dalje da živimo.
Fajko: Mi smo najbliži četnicima...Tu smo u dodiru na samo...
Reporter: Kakav je osjećaj, ovdje... (Strašna rafalna paljba, koja dugo traje. Meci fijuču oko rova).
Zijo Kajmović: Znate, šta... Uđite u rov... Upalite šibicu, uđite u rov. Taj rov je zatvoren. Ona praga, mogla bi okrenuti ovamo... Pa, nastavićemo... (Strašna, dugotrajna pucnjava).
