Ovaj razgovor sa Draganom Vikićem, komandatom MUP-ovih specijalaca, vođen je u noći žestokih artiljerijskih razaranja Sarajeva. Jedna od glavnih "meta" Mladićeve artiljerije te večeri bila je i prelijepa zgrada u kojoj su smješteni Vikićevi specijalci. (Razgovor je voden u noći između 28. i 29. maja '92. godine kada je Mladić tražio od Vukašinovića da gada, između ostalog, zgradu Predsjedništva i "Velušiće".)

Dakle, evo tog razgovora sa Vikićem, vođen uz zaglušujuću "muziku" granata, u noći najvećeg razaranja Sarajeva.

- Sta mislite, ko ovako bezdušno razara Sarajevo? Ko su ti ljudi koji mogu da granatama pogađaju porodilište, da gađaju ljude u redu za hljeb?

- To mogu da rade samo nenormalni ljudi, samo ekstremisti. Uvjeren sam da gore, na Vracama i Trebeviću nema pravih Sarajlija, normalnih Sarajlija. Jer, ni jedan normalan Sarajlija ne bi mogao da ubija svoje sugrađane i ruši svoj grad.

- Koliko se ovakvi zločini odražavaju na borbeni moral branilaca Grada, pa i vaše jedinice?

- Naš borbeni moral je ionako visok. Ja bih rekao da ti zločini izuzetno jačaju moral građana Sarajeva. Na primjer, poslije svakog njihovog zločina, nama pojačano pristižu dobrovoljci. Eto, poslije jučerašnjeg zločina u Miskinovoj ulici, pristupilo nam je novih pet dobrovoljaca srpske nacionalnosti. Da se razumijemo, mi u specijalnoj jedinici i ne pomišljamo na to koje koje nacije. Mi smo branioci Sarajeva i Bosne i Hercegovine i to je naša nacionalnost.

- Kako izgleda sada ova jedinica u usporedbi na onaj dan kada se od vas odvojio dobar dio specijalaca srpske nacionalnosti?

- Onda smo izgubili dobar dio naoružanja i morali smo napustiti bazu u Krteljima. Ovdje su nam se i tada masovno javljali dobrovoljci, jer je to bio dan kada su snajperisti iz "Holidej ina" pucali na goloruk narod.

- Mnoge od tih dobrovoljaca morali smo vratiti, jer nismo imali dovoljno oružja. Sada je sve drukčije. Raspolažemo najmodernijim naoružanjem, a brojno stanje je - vojna tajna. Mogu samo reći to da na svakog specijalca na početku rata sada imamo nekoliko desetina novih boraca, i to izuzetno sposobnih i s visokim borbenim moralom. U ovoj jedinici su vrhunski sportisti, karatisti, džudisti, rudbaleri, bokseri... Priključili su nam se i mnogi vojnici specijalci, padobranci, diverzanti. Zato sada i neću da primam, na primjer, mladića od 18 godina, koji silno želi daje s nama, a nema iskustva.

- Vaša jedinica se proslavila hvatanjem snajperista. Snajperista još ima. Koliko ste sada angažovani na njihovom hapšenju ili likvidiranju?

- Mi i sada odrađujemo taj posao, ali snajperiste neutrališu i druge jedinice, u prvom redu Teritorijalne odbrane. Mislim da snajperista više nema u slobodnim dijelovima grada. Oni uglavnom djeluju sa Vraca, Grbavice... Snajperisti mogu biti i borci. Ali, ovi što pucaju u žene, goloruk narod, to su nitkovi najniže vrste koji ubijaju, eto, i djecu za novac. S tim nitkovima i teroristima nema milosti. Njih treba bacati i kroz prozor...

- General Kukanjac vas je, na početku rata, kada ste stali u odbranu Sarajeva i Sarajlija, nazvao - svojim neprijateljem...

- Ja sam neprijatelj svih onih koji imaju prevelike apetite prema Sarajevu i Bosni i Hercegovini. Kukanjac je to onda rekao, a daje ostao ovdje, bio bih mu prijatelj. Mi smo, u stvari, mogli da uhapsimo, pa i da likvidiramo generala Kukanjca. Mogli smo i njega i Radovana Karadžića. Više puta smo ih držali na nišanu kad su vojnim transporterom kružili od Ilidže do Lukavice. Da smo dobili naredbu da ih likvidiramo, to bismo lako učinili. Ali, nismo dobili...

- U miru ste osposobljeni za antiterorističku aktivnost. Koliko vam ta pripremljenost pomaže u ovom ratu?

- Mnogo! Ova jedinica je učestvovala u svim dosadašnjim borbama za odbranu Sarajeva, a malo je naših boraca poginulo. Jer, navikli smo na maksimalnu disciplinu, a ona je u ratu izuzetno važna.

- I za vas se nekoliko puta pročulo da ste poginuli, pa da ste ranjeni?

- Ma, na prvom mjestu hoću da demantujem najnoviju laž "Srne", koja je objavila da sam uhapšen. Zamislite šta njima pada na pamet... Do sada nisam ni ogreban u ovom ratu.

- Nekadašnji vaši drugovi, srpski specijalci, vaši su protivnici. Da li s njima održavate ikakve veze... kad oružje miruje?

- Održavamo. Čujemo se telefonom. S njima kontaktiraju i drugi iz ove jedinice. Razgovarao sam s Miodragom Repijom, a hranom sam snabdijevao suprugu Duška Jevtića, koji je otišao od nas i u borbama izgubio bubreg. Ali, poslije ovog masakra u Miskinovoj ulici, mislim da nikad više s njima nećemo razgovarati. - Ima prigovora da među braniteljima Sarajeva neki i pljačkaju. Je li toga bilo u vašoj jedinici?

- Jeste. Imali smo četvoricu. Uhapsili smo ih i predali u daljnji postupak. Mnogi nisu dorasli ove svete borbe za slobodu. Ali, tu stvar ne treba preuveličavati, jer se radi o pojedinačnim slučajevima. Lopova je bilo i u miru, a kamoli da ih ne bude u ratu. Važna je naša zajednička borba za slobodu, a onda ćemo opet svi biti zajedno... Osim Karadžićevih zlikovaca, kojima će presuditi u prvom redu, Srbi. A mislim da sada nema ni jednog Sarajlije koji nije uvjeren u našu pobjedu. O našem optimizmu, optimizmu specijalaca, nemojte ni pitati.